Vi ste na stranici: Home › Barbusi tetrazone › Barbusi tetrazone

Barbusi tetrazone


barbusi_tetrazone-capoeta_barbus_tetrazona.jpgBarbusi tetrazone su slatkovodne ribe iz porodice šarana (Cyprinidae), a poreklom je iz tropskih voda ostrva Sumatre, Bornea i Malajskog poluostrva, a prijavljeni su susreti sa ovom vrstom i u Kambodži. Tetrazone trenutno pripadaju rodu Puntius. Sve vrste roda Puntius su omiljene akvarijumske ribe

U akvarijumskim uslovima dostiže maksimalnu dužinu od 6 cm. Telo je spljoštenih bokova i visoke grbe. Na gornjoj usni imaju četiri mala brčića. Boja tela pokrivenog krupnim krljuštima je žutozlatne osnove. Telom se protežu četiri vertikalne pruge crne ili zelene boje, po kojima je riba dobila ime (tetra - četiri). Koren leđnog peraja je tamnozeleno ili crno, a pri vrhu prelazi u purpornocrvenu boju. Peraja su crvena, sa izuzetkom žutih trbušnih peraja. Na mužjakovom repnom peraju ističu se crvene žbice. Polna razlika je jednostavna. Boje mužjaka su intenzivnije od ženkinih, naročito za vreme udvaranja i mresta. Ženke su uvek veće od mužjaka i šire u struku.

Za gajenje u akvarijumu traži temperaturu vode od 20 do 26 °C. Idealna voda je tvrdoće između 10 i 12°dh, pH je neutralan, a voda je bogata kiseonikom. U njihovom prirodnom staništu, relativno malim barama, dolazi do naglih promena hemizma vode, što je navelo tetrazone da se prilagode preživljavanju u raznim nepovoljnim uslovima. Tetrazonama godi češće menjanje 1/3 akvarijumske vode. Tetrazone su vrlo temperamentne i živahne ribe. Da bi se u potpunosti uživalo u njihovim igrama, potrebno im je pružiti dovoljno dugačak akvarijum, sa dovoljno zasađenim prostorima za skrivanje i otvorenim prostorima za plivanje. Jako su društvene ribe i svoje čari pokazuju samo ako se drže u grupama od minimalno 6 primeraka. Tetrazone plivaju zbijene u jatima, uglavnom sredinom akvarijuma, ganjajući jedna drugu i bezazleno čupkajući drugim tetrazonama peraja.

Tetrazone mogu predstvaljati problem u društvenim akvarijumima u kojima se drže ribe dugih, duzih peraja. Naime, tetrazone imaju običaj juriti te ribe i i grickati im peraja dok ih skroz ne ogole. To se rešava jednostavno odvajanjem tetrazona od tih vrsta (sijamski borac, skalar, guppy) ili dodavanje još tetrazona, koje bi jedna drugoj međusobnom igrom mogle odvući pažnju sa drugih riba. Napadaće sve bolesne ribe, kojima ribe dugih peraja liče zbog slabije pokretljivosti, ali će se izvrsno slagati sa svim živahnim ribama: zebricama, paleatusima, ksifoima i sličnim ribama. Čak će pokušati oformiti jato sa botijama, koje liče na tetrazone zahvaljujući svojim vertikalnim prugama. Hrane se crvićima, račićima i biljnom hranom, a u akvarijumu prihvataju sve vrste kupovne hrane. Tetrazone se nakon hranjenja povlače u uglove akvarijuma i zauzimaju nepomičan dijagonalni položaj, sa glavom okrenutom prema dole. Ova navika često uznemiri akvariste koji nemaju iskustva sa ribom.

barbusi_tetrazone-tetrazona.jpgTetrazone postaju polno zrele krajem prve godine života, ali, zavisno od ishrane, neke jedinke mogu dostići polnu zrelost već sa 5 meseci starosti. Za uspešno razmnožavanje tetrazona neophodno je matične ribe držati u mekoj vodi temperature 23 °C. Mrest treba pokušati samo sa najboljim primercima riba. U mresnu kondiciju se dovode hranjenjem isključivo živom hranom.  Ribe se stimulišu na mrest zagrevanjem vode na 26 °C i obogaćivanjem vode kiseonikom  pomoću vazdušne pumpe. Ženka na mekolisno bilje polažu 300 do 600 komada jepljive, tamnožute ikre, preko koje mužjak posipa mleč. Roditelji će pojesti svu ikru ukoliko se ne odstrane iz mresnog akvarijuma. Mrest traje do 3 sata, a inkubacija 24-30 sati. Mladi proplivaju posle 3-4 dana i već je spremna hraniti se tek izvaljenim morskim račićima po imenu artemija. Pri hranjenju živom hranom mladunci će dobiti boje i odlike odraslih riba već nakon 30 dana.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1 Comments

Leave Reply