Vi ste na stranici: Home › Sijamski borac › Sijamski borac

Sijamski borac


sijamski_borac-betta.jpgSijamski borac (lat. Betta splendens) je slatkovodna riba iz porodice dvodihalica. Najpoznatija je i najraširenija riba iz roda Betta, riba koje poreklo vode iz sporotekućih i stajaćih voda Jugoistočne Azije. Popularna je među akvaristima zbog intenzivnih boja i talasastih  mužjakovih peraja.

Mužjakova peraja su duža od ženkinih i intenzivnijih boja. Boja tela i peraja može biti jarkocrvena, ljubičasta, plava, tirkizna, zelena, bledoroza, bela, a ređe i tamnosiva. Odgajivači su ove boje selekcijom uspeli dobiti i kod ženki, ali one nemaju duga, talasasta  peraja kojima se mužjaci razmeću.

Bette su, kao i sve ldvodihalice, pored škržnog aparata razvile još jedan karakteristični nadškržni organ - labirinit. Labirint je smešten u dupljama gornjih ždrijelnih kostiju i svojom zadnjom stranom naleže na prednji deo ribljeg mehura, koji, takođe, služi za disanje. Razvoj ovog organa podstakao je nedostatak kiseonika u vodama iz kojeg su dvodihalice potekle, te sušni meseci koje su bette provodile u blatu, isturenih usta primajući kiseonik iz vazduha. One u akvarijumu i pored velikih količina kiseonika i dalje zahtevaju kiseonik iz vazduha, pa u intervalima od nekoliko minuta izlaze na površinu vode i "gutaju" vazduh.

Sijamski borci su, kako im samo ime kaže, vrlo temperamentne i netrpeljive ribe. U Tajlandu, njihovoj domovini, često su bile priređivane borbe ovih riba, poput borbi petlova. U prirodi se one ne bore do smrti; poraženi mužjak se povlači u zaklon. U zatvorenim prostorima, kao što su akvarijumi, pobeđena riba se nema gde sakriti, pa će jači mužjak svako njeno pojavljivanje shvatati kao provokaciju, a na kraju je i ubiti. Ženke su obično manje agresivne, ali ni borbene ženke nisu izuzetak. Sijamski borci će agresivno reagovati i na svoj lik u ogledalu, šireći peraja i škrge, te udarajući u staklo.

sijamski_borac-betta11.jpgNisu  zahtevni po pitanju veličine akvarijuma, budući da i u prirodi opstaju u malim količinama vode. Za normalan život potrebno im je barem 20 l vode srednje tvrdoće, sa temperaturom od 24 do 26 °C. Zbog potrebe za kisikom iz vazduha, visina akvarijuma ne bi trebala prelaziti 15 cm. Akvarijum bi trebao posedovati poklopac , zbog tendencije boraca da iskaču iz njega. Sijamski borci se najbolje osećaju u gusto zasađenim akvarijuma, budući da se vole skrivati u vodenom bilju.

U prirodi se hrane životinjskim planktonom, larvama komaraca i drugim insektima. U akvarijumu prihvataju sušenu, smrznutu i živu hranu u obliku dafnija, račića i bloodwormsa. Borci koji se hrane raznovrsnom živom hranom pokazuju lepše i intenzivnije boje, a izgrižena peraja im brže zaceluju.

Ribe podobne za zajednički život sa borcima nikako nisu ribe dugih peraja, kao što su guppy ribe, budući da će borcima u njima videti konkurenciju. Nije ih poželjno držati ni sa ribama koje vole grickati duga peraja, a u tu kategoriju spadaju barbusi  tetrazone. U akvarijumu je nemoguće držati dva mužjaka, osim ako su odvojena pregradnim staklom. Ženke su manje agresivne i moguće ih je držati više u istom akvarijumu. Mužjaci su nasrtljivi i prema ženkama, pa je ženki potrebno omogućiti zaklon kako je mužjak ne bi ubio. Iz istog razloga, ako želimo držati mužjaka i ženke zajedno, poželjano je odnos 1:4 u korist ženki.

Razmnožavanje sijamskih boraca slično je onom ostalih dvodihalica. Osnovni preduslov je uparenost mužjaka i ženke, bez koje je ženka vrlo vjerovatno osuđena na smrt. Ženki se moraju omogućiti i mesta za skrivanje, koja će poslužiti da se ženka skloni od mužjaka po završetku mresta. Ukoliko su mužjak i ženka upareni, on će početi sa gradnjom penastog gnezda na površini vode. U toj fazi mresta od pomoći su mu plutajuće biljke, koje održavaju stabilnost gnezda. Zbog gnezda površina vode mora biti potpuno mirna, pa je za mresni akvarijum najbolje koristiti sundjer  filtere. Gradnja gnezda može trajati celi dan.

Nakon što je gnezdo gotovo, polno zrela ženka će doći ispod njega. Mužjak je tada obuhvata svojim dugačkim perajima i par počinje drhtati. U tom položaju ženka izbacuje ikru koju mužjak odmah oplođuje. Ikra lagano pada na dno akvarijuma, koje bi trebalo biti samo čisto staklo. Mužjak je zatim nežno sakuplja ustima i ubacuje u sačinjeno gnezdo, te iz usta doda još pene kako bi ikra ostala zatvorena u gnezdu. Ovaj se postupak ponavlja i do desetak puta, nakon čega je mrest završen. Odmah po završetku mresta ženka se mora premestiti u drugi akvarijum, jer bi je, zbog njene tendencije da jede ikru, mužjak mogao ubiti.

sijamski_borac-betta-halfmoon.jpgMužjak tada preuzima brigu o ikri. Njegov je zadatak da pokupi ikru koja ispada i vrati je u gnezdo, te da i njega popravlja i nadograđuje. Inkubacija ikre traje otprilike 36 sati, nakon čega se iz jajašaca izvaljuju ličinke. Tri do četiri dana nakon izleganja ličinke proplivaju i mužjakova briga za mlade završava. Kako proplivalim mladuncima gnezdo više nije potrebno, a nema mužjaka da ga održava, ono će se polako početi raspadati. Većina mužjaka neće jesti svoje potomstvo nakon što ih napusti, ali ga je bolje izvaditi, budući da mužjaci za vreme brige o mladuncima gladuju.

Kako mlađ u tom periodu još uvijek diše samo na škrge, potrebno im je raspršivačem obezbediti veće količine kiseonika u vodi. Nakon osamostaljenja mladi borci se počinju hraniti infuzorijima i rotatorijama, a nakon pet do sedam dana hrane se najsitnijim oblicima planktona (Copepodi, znani kao "prašina", i Cladoceri). Pogodna je i tek izležena, ali dobro isprana, mlađ artemije (morskog račića). Kritični period života mladunaca je onaj koji nastupa mesec dana nakon izleganja. Mlade ribe tada počinju formirati labirint, pa temperatura vazduha  mora biti priobližno jednaka temperaturi vode, kako mlađ ne bi uginula udišući hladan vazduh. Ženka se može ponovo mrestiti nakon dve nedelje.

 

 

 

 

 

 

 

 

No Comments Yet...

Leave Reply