Vi ste na stranici: Home › Podloga u akvarijumu › Podloga u akvarijumu

Podloga u akvarijumu

Podloga u akvarijumu je veoma značajna. Akvarijumi bez podloge mogu da imaju opravdanja samo ako su u pitanju odgajivačnice ili akvarističke radnje. Razlozi za to su, vrlo često uznemiravanje akvarijumskog prostora usled hvatanja riba sa mrežicom i kod odgajivačkog akvarijuma, zbog lakšeg održavanja higijene u akvarijumu usled velikog broja riba i raznovrsnog i obilnog hranjenja tih riba.

Kod slatkovodnih akvarijuma kao podlogu najčešće koristimo običan šljunak ili pesak. Koliko je važna takva podloga bilju, toliko je važna za akvarijumske ribe i naročito za korisne bakterije koje su u podlozi.
Ako koristimo šljunak, granulacija trebala bi da bude izmedju 2-4 mm a ako koristimo pesak, ne bi trebao da bude ispod 1.5 mm. Znaci da je sitniji pesak ne poželjan u akvarijumu. Razlog je taj da korisne bakterije stvaraju svoje kolonije u podlozi.
Isto tako svetla podloga je ne poželjna u akvarijumu. Razlog, što se akvarijumske ribe na svetloj podlozi osećaju dosta ne sigurno i gube svoj sjaj i kolorit.

Šljunak ili pesak ne smeju imati oštre ivice, jer se ribe mogu povrediti od te oštre ivice. Svi dobro znamo da pojedine vrste akvarijumskih riba kao sto su koridorasi sve vreme provode na dnu akvarijuma rijući podlogu u potrazi za ostacima hrane. Ako bi pesak ili šljunak imali ostre ivice, vrlo brzo bi ostali bez tako korisnih koridorasa.

Zbog potrebnog održavanja hemizma vode, treba voditi računa da izbegavamo krečnjački šljunak ili pesak. Jer cemo u tom slučaju, značajno poremetiti hemizam vode. Ukupna tvrdoća dH i pH vrednost će se promeniti. 
Krečnjački šljunak ili pesak može još i da zamuti vodu.


Pored akvarijumskih riba i korisnih bakterija, podloga je bitna i najvažnija za akvarijumsko bilje. Pored šljunka i peska za akvarijumsko bilje je veoma bitna i prehrana u podlozi. Jeste da bilje hranljive materije crpi celokupnom površinom, što znači najviše iz listova. Ali ne treba zaboraviti i koren biljke koji takodje uzima te hranljive materije. To najviše važi za bilje koje ima veliko korenje u odnosu na ostali deo biljke.
Poželjno je takvom bilju u podlogu postaviti prihrane u obliku treseta, ilovače ili vec gotovih prihrana poznatih svetskih proizvodjača koji se bave proizvodnjom akvarističke opreme .

Boja peska ili šljunka je jako bitna. Na žalost kod nas je to još uvek zastupljeno i roditelji kada kupuju deci prvi početnicki akvarijum, obavezno kao podlogu kupuju obojeni pesak ili šljunak. Sa moje trgovačke tačke gledišta ne smem da reagujem ali kao akvarista ne mogu da prećutim, već moram da pojasnim i upozorim na to da je prirodna boja peska ili šljunka najidealnija za akvarijumske ribe i da se u takvom ambijentu , one najbolje osećaju. 


Što se tiče uredjenja  akvarijuma, akvaristima bismo najpre preporučili da ga oblikuju smišljeno. Tako npr. u toplovodni ukrasni akvarijum nikako ne spadaju morske školjke, korali i rupičasto morsko kamenje, a još manje možemo naš akvarijum ukrasiti raznim podvodnim mlinovima, figuricama i ostalim ukrasom od plastike.


Znači svetla podloga ne prija slatkovodnim ribama, što za morski ne znači toliko. U morskom akvarijumu najčešće i najbolje je koristiti morski koralni pesak, koji je nesto svetliji.

Treset mozemo ubacivati u podlogu kao djubrivo. Treset postavljamo na dno akvarijuma tj. direktno na staklo. Tad preko njega postavljamo ostale slojeve koje smo odredili, pesak ili šljunak. Ovo bi bila neka osnova kako sve to najprostije uraditi i postaviti.
  

Sveža zemlja iz bašte, zemlja blizu nekih fabrika ili njiva , veoma je opasna jer moze da sadrži u sebi neke otrovne materije kao sto su na primer razni pesticidi, herbicidi,... da sad ne nabrajam šta sve moze da se nadje u zemlji koja uzeta sa neke njive. Takva zemlja bi bila kao neka hemijsaka bomba za akvarijumski živi svet.